Veoma često pitanje naših klijenata glasi: Da li da ugradim solarni bojler ili solarnu elektranu? Razumljiva dilema korisnika inspirisala nas je za novu temu na blogu. Ukratko ćemo objasniti kako funkcionišu jedan i drugi sistem, navesti njihove prednosti i nedostatke i na kraju dati preporuku oko izbora odgovarajućeg solarnog sistema.
Pre svega nužno je navesti da su solarni bojleri i solarne elektrane dve potpuno različite tehnologije pretvaranja sunčeve svetlosti u neki vid korisne energije – solarni kolektori sunčevu svetlost pretvaraju u toplotnu dok je solarni paneli pretvaraju u električnu energiju.
Zanimljivo je da su se solarni bojleri koristili još krajem 18. veka i od tada se tehnologija nije mnogo promenila. Ono što se jeste promenilo je efikasnost apsorbera sunčevih zraka u kolektorima, te su u današnje vreme znatno efikasniji. Sistem solarnog bojlera sastoji se iz kolektora, bojlera sa izmenjivačem toplote, noseće konstrukcije i seta za povezivanje bojlera sa kolektorom. Sam kolektor sastoji se iz mreže bakarnih cevi i aluminijumskog apsorbera presvučenog BluSelective folijom koja omogućava da se znatno veća količina energije iz sunčevih zraka pretvori u toplotnu energiju. Mreža bakarnih cevi iz kolektora povezana je sa izmenjivačem toplote u bojleru (spirala koja se nalazi u samom bojleru) i oba ova dela napunjena su glikolom (netoksična vrsta antifriza). Glikol je dakle hermetički izolovan od vode u bojleru ili baferu i pretstavlja jedan zatvoreni krug tečnosti pod odredjenim pritiskom. Kada se glikol (antifriz) zagreva u kolektoru on zapravo zagreva i izmenjivač u bojleru ili baferu i na taj način prenosi toplotu na vodu. Na potpuno prirodan način, besplatno zagrejana voda iz bojlera ili bafera se dalje može koristiti bilo za tuširanje, pranje i sl. ili za dogrevanje bazena, pranje automobila u perionicama, dogrevanje objekata i sl. Solarni bojleri predstavljaju dakle indirektno zagrevanje vode sunčevim zracima uz posredstvo glikola.
Sa druge strane, takodje u 18. veku, Edmond Becquerel je prvi primetio da se neki materijali kada se izlože sunčevim zracima ponašaju kao izvori električne energije. Medjutim, tek u 20. veku u Bell-ovim laboratorijama napravljena je prva silikonska solarna ćelija. Ekspanziju solarni paneli dozivljavaju tek u 21. veku kada je sama proizvodnja solarnih panela i ostale opreme postala znatno jeftinija i dostupnija svima u svetu. Solarni fotonaposnki (PV) paneli napravljeni su od ćelija koje sadrže poluprovodnički materijal (najčešće silicijum) za hvatanje sunčeve energije i pretvaranje sunčevog zračenja u električnu energiju. Kada svetlost udari u ćeliju ona oslobađa elektrone koji pretstavljaju negativno naelektrisane čestice i zapravo čine osnovu električne energije. Na ovaj način, direktno sa solarnih panela, dobijamo jednosmernu (DC) struju koju pomoću invertera pretvaramo u naizmeničnu (AC) struju koju koristi većina uredjaja u objektu.
Prednosti solarnih bojlera
– manje početno ulaganje
– veći stepen iskorišćenja (oko 70%)
– zauzimaju manju površinu na krovu
– ostvaruju velike uštede kod klijenata koji koriste toplu vodu u velikim količinama
– jednostavna ugradnja
Nedostaci solarnih bojlera
– manja efikasnost u zimskom periodu
– ukoliko pri dugogodišnjoj upotrebi dodje do oštećenja izolacije na cevima može doći do zamrzavanja
– godišnje održavanje
– kraći vek trajanja u odnosu na solarne fotonaponske panele
Prednosti solarne eletrane
– dug vek trajanja (najmanje 25 godina)
– čista zelena energija
– solarnom elektranom možete pokriti do 70% potrošnje električne enrgije u objektu (hibridnim baterijskim sistemima do čak 90%)
– neverovatno velika efikasnost u letnjim mesecima
– viškove proizvodnje iz letnjeg perioda možete sačuvati kod mrežnog operatera i koristiti energiju u toku zime
– održavanje sistema gotovo i da ne postoji
Nedostaci solarne elektrane:
– veće početno ulaganje
– zahteva dosta veću površinu na krovu od termalnih kolektora
– može uticati na izgled objekta u celini
– višak energije se mora čuvati u baterijama ili predati mrežnom operateru kako se ne bi smanjila efikasnost solarne elektrane a samim tim povećao period otplate investicije
Ono što je neminivno je zaključak da investiranje u ugradnju solarnih sistema za zagrevanje vode ili proizvodnju električne energije svakako isplativo. I jedan i drugi sistem pomažu da značajno smanjite račune za električnu energiju i da proizvodnjom zelene energije smanjite emisiju štetnih gasova u okruženju. Za neke klijente brži povrat novca donosi instalacija solarnih termalnih kolektora, dok su za druge isplativiji solarni fotonaposnki paneli. Postoje klijenti kojima je potreban i jedan i drugi sistem.
Kada je isplativije ugraditi solarni bojler?
Naša preporuka klijentima (domaćinstvima) čiji su mesečni računi za struju do 5000 din je da ugrade solarne termalne kolektore (solarni bojler) koji su jeftiniji i efikasniji od fotonaposnkih. Ugradnja solarne elektrane kod ovih klijenata značajno bi produžila period povrata investicije.
Druga grupa klijenata kojima preporučujemo ugradnju solarnih bojlera su oni koji troše velike količine tople vode a to su: hoteli, fabrike kojima je neophodna topla voda za bilo koji proces u proizvodnji, restorani, mlekare, moteli, škole, bazeni isl. Kod ove vrste klijenata, zagrevanje vode fotonaposnkim sistemom zahtevalo bi višestruko veću investiciju dok bi investiranje u bilo koji drugi način zagrevanja vode (pelet, sečka, struja iz mreže, gas isl.) iziskivao velike troškove na mesečnom nivou za kupovinu enegenata.
Kada je isplativije ugraditi solarnu elektranu?
Klijentima (domaćinstvima) čiji mesečni računi premašuju 5000din, preporučujemo ugradnju odgovarajuće solarne elektrane u skladu sa njihovom tačnom godišnjom potrošnjom. Svako domaćinstvo koristi nekoliko osnovnih električnih uredjaja medju kojima je najveći potrošač električne energije bojler. Iz našeg iskustva i razgovora sa velikim brojem klijenata, gotovo polovinu novca na računu od 5000 din mesečno potroši bojler što automatski znači da električnu energiju preko tog iznosa koriste drugi uredjaji kao što su klime, toplotne pumpe, televizori, rasveta idr. te je značajnije imati proizvodnju struje da bi se svi ti uredjaji podmirili. Investiranje u solarne elektrane kod ovih klijenata je isplativije zato što energija koju sami proizvode može biti potrošena od strane bilo kog električnog uredjaja, može biti predata mrežnom operateru (EPS) i koristiti se u zimskom periodu kada je proizvodnja elektrane značajno manja nego u letnjem periodu.
Druga grupa klijenata kojima preporučujemo ugradnju solarnih elektrana su svakako veliki potrošači električne energije kao što su hladnjače, fabrike sa raznim proizvodnjim procesima, veliki hoteli, tržni centri, prehrambene prodavnice u kojima radi veliki broj rashladnih uredjaja idr.
Kada je isplativo ugraditi i jedan i drugi sistem?
Domaćinstva sa mesečnim računima za električnu energiju od preko 15000 din mogu ugraditi i jedan i drugi sistem. Zakonsko ograničenje veličine lektrane na 10kw znači da domaćinstva sa godišnjom potrošnjom od oko 12000 kWh mogu podmiriti većinu svojih potreba ugradnjom najveće solarne elektrane. Oni, čija je godišnja potrošnja veća od toga, mogu razmišljati i o ugradnji solarnog bojlera jer će na taj način odredjenu količinu električne energije koju potroši bojler moći da preusmere na korišćenje drugim uredjajima u objektu (klima uredjaji, frižderi, televizori i sl.).
Sa druge strane sve velike fabrike, hoteli, restorani, proizvodnje hrane, akva parkovi i ostala privreda koja troši znatne količine i električne i toplotne enegije ima opravdane razloge za ulaganje i u solarne elektrane i u solarne bojlere. Naglašavamo da pri tome pažljivo treba projektovati i dizajnirati najpre kapacitete za solarne bojlere (zato što su efikasniji i jeftiniji po kW snage) a onda ostatk potrošnje električne energije „pokriti“ potpuno ili delimično električnom energijom iz solarne elektrane.